Juče sam vozio rutu otprilike 80km dugačku. Jedva sam čekao taj dan a na kraju se pretvorio u noćnu moru, zbog čega i otvaram ovu temu.
Ali kako bih napravio uvod da biste lakše shvatili konkretno moj problem, a i da bismo lakše prešli na opšti problem sa psima, moram se malo vratiti u prošlost.
Biciklu sam aktivno vozio pre otprilike 10 godina. Prelazio sam neke srednje distance među gradovima, otprilike oko 100km dnevno. Iz trenutne perspektive se ne sećam da sam imao nekih problema sa psima tada niti da sam previše obraćao pažnju na to. Posle toga sledi pauza u vožnji bicikle koja je trajala sve do skoro.
Prošle godine, na letovanju u Crnog Gori, me ujeo za nogu jedan vlasnički pas koji je branio svoju ponticu na moru. Ovo pišem iz razloga što potencijalno to može biti uzrok za sve ovo što mi se juče događalo?
Naime, krenuo sam iz Beograda, preko Ostružnice i Velike Moštanice. Planirao sam samo da pređem ulicu na Ibarskoj magistrali a da dalje nastavim da vozim selima Veliki Borak, Arnajevo, Sokolovo i tako dalje do planirane destinacije. Međutim, imao sam jako velikih problema sa psima usput, posebno u Velikoj Moštanici, da sam na kraju skoro ceo preostali put vozio preko Ibarske magistrale! To uopšte nisam planirao, jer svi znamo kakav je saobraćaj na njoj, ali kroz ceo put sam bio pod jako velikim stresom. Vožnja koja je trebala biti uživanje se pretvorila u to da ja oprezno gledam svaku kapiju i pažljivo posmatram ima li kučeta. U Velikoj Moštanici su me napala njih 4 i nisu mi dozvoljavali da prođem dok nije izašao neki čovek.
Ne pamtim da sam pre gajio ovakav strah i da su mi vožnje izgledale ovako kao sada kada sam ponovo počeo da vozim. Na kraju, posle nekih 80km pređenih, zvao sam prijatelje kod kojih sam išao da dođu po mene, jer više nisam mogao da se stresiram, iako mi je do njih bilo ostalo oko 15 kilometara.
Šta radite kada vas pojure psi? Da li stanete i siđete sa bicikle ili samo nastavite da vozite? Konkretno u ovoj situaciji u Velikoj Moštanici ja sam sišao, ali to nije pomoglo. Kako da razbijem strah, koji pre nisam imao? Kako da ponovo uživam u vožnjama? Posle ove ture od juče došlo mi je da ubuduće bajs vozim isključivo po Adi.
Ali kako bih napravio uvod da biste lakše shvatili konkretno moj problem, a i da bismo lakše prešli na opšti problem sa psima, moram se malo vratiti u prošlost.
Biciklu sam aktivno vozio pre otprilike 10 godina. Prelazio sam neke srednje distance među gradovima, otprilike oko 100km dnevno. Iz trenutne perspektive se ne sećam da sam imao nekih problema sa psima tada niti da sam previše obraćao pažnju na to. Posle toga sledi pauza u vožnji bicikle koja je trajala sve do skoro.
Prošle godine, na letovanju u Crnog Gori, me ujeo za nogu jedan vlasnički pas koji je branio svoju ponticu na moru. Ovo pišem iz razloga što potencijalno to može biti uzrok za sve ovo što mi se juče događalo?
Naime, krenuo sam iz Beograda, preko Ostružnice i Velike Moštanice. Planirao sam samo da pređem ulicu na Ibarskoj magistrali a da dalje nastavim da vozim selima Veliki Borak, Arnajevo, Sokolovo i tako dalje do planirane destinacije. Međutim, imao sam jako velikih problema sa psima usput, posebno u Velikoj Moštanici, da sam na kraju skoro ceo preostali put vozio preko Ibarske magistrale! To uopšte nisam planirao, jer svi znamo kakav je saobraćaj na njoj, ali kroz ceo put sam bio pod jako velikim stresom. Vožnja koja je trebala biti uživanje se pretvorila u to da ja oprezno gledam svaku kapiju i pažljivo posmatram ima li kučeta. U Velikoj Moštanici su me napala njih 4 i nisu mi dozvoljavali da prođem dok nije izašao neki čovek.
Ne pamtim da sam pre gajio ovakav strah i da su mi vožnje izgledale ovako kao sada kada sam ponovo počeo da vozim. Na kraju, posle nekih 80km pređenih, zvao sam prijatelje kod kojih sam išao da dođu po mene, jer više nisam mogao da se stresiram, iako mi je do njih bilo ostalo oko 15 kilometara.
Šta radite kada vas pojure psi? Da li stanete i siđete sa bicikle ili samo nastavite da vozite? Konkretno u ovoj situaciji u Velikoj Moštanici ja sam sišao, ali to nije pomoglo. Kako da razbijem strah, koji pre nisam imao? Kako da ponovo uživam u vožnjama? Posle ove ture od juče došlo mi je da ubuduće bajs vozim isključivo po Adi.
