• Achtung, achtung!  :)

    During July 27th 2024 (or 28th, depending on your time zone), hosting server maintenance is planned and the forum will not work normally (we'll set it to read-only mode at best, though it will be completely offline for a while). Hopefully, it will all go well and we will be back on line within less than 8 hours.

    Thank you in advance for your patience.

    Note, this has nothing to do with the planned forum upgrade to version 2.3, which will most probably happen at a later date (probably in Autumn).

    Relja

Koja je optimalna dužina kurbli (170 ili 175 mm)?

FATBIKE

Hub Hero
pozdrav! novi sam ovdje kada već ima raspravu o lančaniku ili srednjem pogonu. Mene u toj temi samo zanima koja je razlika u kurblama 170 i 175mm. Nedavno sam čitao da je neki engleski biciklistički stručnjak, nešto raspravljao da je 170 mm bolji, od 175 mm, nešto zbog guranja noge. Sada se točno ne sjećam. No mene zanima koliko sam čuo 170 mm je na manjim biciklima, na mome su 175 mm, ali što bih bilo ako bih nadogradio sa 170 mm...
lp
 
Last edited by a moderator:
Solution
pozdrav! novi sam ovdje kada već ima raspravu o lančaniku ili srednjem pogonu. Mene u toj temi samo zanima koja je razlika u kurblama 170 i 175mm. Nedavno sam čitao da je neki engleski biciklistički stručnjak, nešto raspravljao da je 170 mm bolji, od 175 mm, nešto zbog guranja noge. Sada se točno ne sjećam. No mene zanima koliko sam čuo 170 mm je na manjim biciklima, na mome su 175 mm, ali što bih bilo ako bih nadogradio sa 170 mm...

Ćao,

Kopirao sam ovo pitanje u dve teme jer sadrži dva pitanja o dve različite stvari, radi lakše kasnije pretrage, ako još neko ima slično pitanje. Odgovor je u sekciji 4, a sve pre toga je objašnjenje zašto tako preporučujem. Na drugo pitanje, oko viljuške, odgovorio sam u temi...
pozdrav! novi sam ovdje kada već ima raspravu o lančaniku ili srednjem pogonu. Mene u toj temi samo zanima koja je razlika u kurblama 170 i 175mm. Nedavno sam čitao da je neki engleski biciklistički stručnjak, nešto raspravljao da je 170 mm bolji, od 175 mm, nešto zbog guranja noge. Sada se točno ne sjećam. No mene zanima koliko sam čuo 170 mm je na manjim biciklima, na mome su 175 mm, ali što bih bilo ako bih nadogradio sa 170 mm...

Ćao,

Kopirao sam ovo pitanje u dve teme jer sadrži dva pitanja o dve različite stvari, radi lakše kasnije pretrage, ako još neko ima slično pitanje. Odgovor je u sekciji 4, a sve pre toga je objašnjenje zašto tako preporučujem. Na drugo pitanje, oko viljuške, odgovorio sam u temi: "Servis viljuške RockShok XC32."

Kurble se najčešće prave i prodaju u dužinama od 170; 172,5; i 175 mm. Međutim, mogu se naći i nešto kraće. Campagnolo je pravio i nešto kraće, dužine 165 mm, a i duže, do 180 mm. Španski Rotor pravi i 150 mm.

Koja dužina je bolja?

Ima tri stvari koje utiču na odgovor:
  1. Dužina poluge.
  2. Hod noge vozača.
  3. Visina bicikliste.

1. Dužina poluge kurble ("pedale")​

Što je duža poluga, to se sporije, ali jače može primeniti sila, da tako kažem. Nešto detaljnije i, nadam se, bolje objašnjenje je u članku:
Stepen prenosa bicikla – brzine

Slika iz članka koja dosta govori:

Dužina kurble i stepen prenosa bicikla


Dakle, što je duža kurbla, to se lakše pokrene bicikl u datom stepenu prenosa, ali i noga bicikliste prelazi duži put dok pokreće pedalu. Ovo nas dovodi do sledeće "stavke:"

2. Hod noge bicikliste​

Ovde imamo tri bitne stvari:
  • Opterećenje tela bicikliste
  • Sam hod nogu
  • Rastojanje pedala od tla

2.1. Opterećenje tela bicikliste​

Viši broj obrtaja pedala u minutu omogućava da se operećenje sa mišića "izmesti" na srce i pluća.

Kada se pedale okreću sporije, a snažnije, to je slično skoku iz mesta, sa obe noge. U jednom skoku se pređe velik put, dosta brzo, ali sami mišići nogu se brzo zamore kada se tako kreće.

Kada se pedale okreću sa 80 i više obrtaja u minutu, to je kao da se trči. Srce i pluća rade nešto napornije, ali noge mogu da izdrže puno kilometara bez problema.

Za istu visinu bicikliste: na tehničkim planinskim stazama, nekad je poželjno imati duže kurble, dok je za drumsku vožnju poželjno imati nešto kraće.

2.2. Sam hod nogu​

Lakše je brzo pedalati kada se noge kreću u manjim krugovima. Za istu visinu bicikliste, što su kraće pedale, to je lakše pedalati sa visokim brojem obrtaja u minutu (85 i više).

2.3. Rastojanje pedale od tla​

Što su kurble duže, to će pedale biti niže kada dođu u najnižu tačku u odnosu na osu rotacije (patronu pogona, odnosno osovinu kurbli). To je važno za vožnju van asfalta, a i za pedalanje u krivini (kada je bicikl pod nagibom) - da se ne udari pedalom o kamen, ili o asfalt.

Ovo zvuči kao da su kraće kurble rešenje za sve, ali nije baš skroz tako - o tome u poslednjoj sekciji - "4. Zaključak i preporuka."

3. Visina bicikliste​

Kod ljudi, dužina nogu je obično u rasponu od nekih 70 do 100 cm (istina, za podešavanje udobnog položaja na biciklu merimo dužinu od međunožja do poda, ali princip je isti - dužine nogu se razlikuju).

Sad, ako poredimo biciklistu čije noge su dužine 70, sa biciklistom dužine nogu od 80 cm. Produžavanje kurbli za 1 cm je isto u centimetrima, ali biciklisti kraćih nogu je to veća razlika u procentima. Više će je osetiti.

Pošto noge imaju zglobove od kojih onda idu kosti određene dužine, biciklista dužih nogu će za manje stepeni savijati svoje zglobove da bi pratio nogom kruženje pedale na kurbli (ne znam koliko sam ovo dobro objasnio).

U ovome je najkritičniji hod gore-dole. Najviša u odnosu na najnižu tačku koju pedale zauzimaju. Lakše je kad su noge uvek polu-ispružene, a teže kada su noge ispružene u donjoj, a previše savijene u gornjoj tački koju pedale zauzimaju.

Zato je nezgodno kada su pedale predugačke spram visine bicikliste.

4. Zaključak i preporuka​

Dakle, glavna prednost dužih kurbli je veća poluga.

U prošlom veku (ako neko ovo čita u 2101. godini, mislim na XX vek :) ), pogoni sa kratkim ("lakim") stepenom prenosa nisu bili dostupni. Danas imamo pogone sa svega 20-i-nešto zuba, i kasete sa preko 40 zuba.

Sad, na osnovu svega gore napisanog, može se steći utisak da su kraće pedale uvek bolje, ali to nije uvek tačno! Prekratke pedale znaju biti nekako nezgodne, neprijatne u vožnji, jer je pokret noge premali, a i poluga je preslaba, pa se mora stalno šaltati u niži prenos, pogotovo na tehničkim stazama, ili kad se želi zašprintati iz sedla.

Zato je i dalje, u praksi, najbolje da kurble budu dužine spram namene bicikla, i spram visine bicikliste. To jest:
  • Što je biciklista viši, to duže kurble u odnosu na nižeg biciklistu.
  • Što se više vozi van asfalta (MTB), to duže kurble u odnosu na bicikl za asflat.
Koja je optimalna dužina kurbli?
Ovo je dosta individualno, stvar ličnog izbora i preferenci. Ako bih morao reći neku cifru, rekao bih da je za bicikliste prosečne visine (od nekih 175 do 185 cm) dobro da krenu od kurbli dužine 170mm, a da su kurble od 175mm sa današnjim prenosima možda predugačke... osim ako se puno vozi van asfalta. :)

Ovo bi bio neki kratak, okvirni, spisak optimalnih dužina kurbli spram visine bicikliste, uz napomenu da za puno vožnje van asfalta treba dodati 2,5 mm na date tužine kurbli, i da lične preferencije mogu praviti razliku od dodatnih +/- 2,5 mm (jeste individualno u određenoj meri):
  • Do 160 cm visine: do 160 mm dužina kurbli
  • 160 do 170 cm visine: oko 165 mm
  • 170 do 180 cm visine: oko 170 mm
  • 180 do 190 cm visine: oko 172,5 mm
  • 190 do 200 cm visine: oko 175 mm
  • 200 do 210 cm visine: oko 177.5 mm
  • Preko 210 cm visine: oko 180 mm
Moram napomenuti:
Ove dužine su kraće od onih koje se obično preporučuju od strane raznih eksperata. Preporuke dužina koje sam napisao su moje mišljenje, na osnovu mog znanja i iskustva u pomaganju ljudima da se udobno smeste na biciklu, i uz ogradu da mi nisu dostupne sve dužine kurbli, kao i da obično "imam posla" sa biciklistima visina u rasponu od 170 do 190 cm.

"Zvanične preporuke" se mogu lako naći, izguglati što se kaže, u raznim vodičima i kalkulatorima. Lagao bih kada bih rekao da se to sledi, jer mislim drugačije, ali mislim i da je pošteno da to napomenem. Nije nemoguće da grešim, i kad skontam da negde grešim, to gledam ispraviti, ali za sad još uvek mislim da "svi ostali greše," a da sam ja u pravu - koliko god to i meni smešno i neverovatno zvučalo. :) Ne znam šta je kazao engleski stručnjak kojeg pominješ, ali po napisanom mi zvuči da možda ipak nisam lud i da još neko misli slično kao ja. :)

Napomena 2:
U praksi se najčešće mogu naći kurble dužina 170, i 175 mm (barem u Srbiji je slab izbor drugih alternativa). Uglavnom savetujem (i lično preferiram) kraće kurble, dakle 170, ali najbolje je da čovek proba i uporedi - sve ovde napisano su ipak smernice, i različiti ljudi imaju različite preferencije (dodao bih i da velik procenat biciklista pedala presporo i dosta napreže mišiće, i brže se umara - kad se krene sa višom kadencom, duže kurble počinju bivati manje prijatne).

Ažuriranje, decembar 2023:
Napisao sam članak na ovu temu (sa nešto malo više detalja u odnosu na ovaj forumski post, mada ne mnogo):
"Optimalna dužina kurbli (pogona) bicikla"

Relja SažetostMiNijeVrlina Novović
 
Last edited:
Solution

Adverts

Support BikeGremlin

Help BikeGremlin stay online with a Patreon donation:

Back
Top Bottom