Pisao sam članak na ovu temu:
Nebezbedni patenti u biciklističkoj industriji
Napravio sam skoro i video u kojem spominjem i objašnjavam ovaj problem, između ostalog (link bi trebalo da pokrene video na 2:00 minuta, kod poglavlja o lulama sa orahom):
Pouzdani bicikli jeftini za održavanje?
U tom videu sam dobio ovaj (logičan i zdravorazumski) komentar na koji je odgovor vredno postaviti ovde da ga više ljudi može pročitati (i diskutovati) - pošto se na YouTube komentari izgube u moru neprekidnog skrola:
Tu ima dve stvari koje vredi objasniti:
Amazon.de affiliate link - (kao i klik na sliku)
Kao što reče i dobri čovek u komentaru, sa ovakvim adapterom smo na istom što se tiče bezbednosti. Jeste, ahead lula će se na sam adapter montirati lepo, sa dva šrafa (ako ne kupite ahead lulu sa jednim šrafom što svakako ne savetujem), ali sam adapter se za viljušku fiksira sa istim sistemom oraha, kao da je lula sa orahom.
Ovo nas dovodi do naredne stavke:
Ceo sistem se fiksira samo jednim šrafom i orahom. Bilo da šraf, ili orah puknu, gubite kontrolu nad biciklom (korman može izleteti napolje.
Sistem nije fiksan. Drži se pri dnu, dok je sve iznad samog oraha (prikazan u dnu slike iznad, obeležen sa "31 mm / 1.2 in"). Sve iznad oraha je nešto manjeg prečnika nego unutrašnji prečnik vrata viljuške, tako da klizi slobodno (ne mora se nabijati). Znači nema predopterećenja, tako da radi, klima se (često se to vidi golim okom).
To onemogućava zaptivanje sistema za prodor vode, tako da aluminijumske lule znaju da zapeknu (što u nekoj meri rešava problem pucanja šrafa
). Takođe, to pravi stalno pomeranje oraha i olakšava njegovo pucanje usled zamora materijala.
Sam šraf, ako nema fabričku grešku i dobro je zategnut, ne bi trebalo da pukne od zamora materijala usled ovog pomeranja. Ipak, ako ima fabričku grešku, može pući bilo kada - nekad i posle godinu-dve vožnje.
Priroda konstrukcije je takva da preventivno održavanje, čak i na nedeljnom nivou, ne eliminišu rizik pucanja usled zamora materijala (osim ako se šraf baš skenira i odvojeno testira svako malo, što je, pa - sumanuto i neizvodljivo u praksi).
Ako izuzmemo ostavljanje aluminijumske lule da zapekne (što onemogućava servis šolja upravljača), jedino pravo rešenje su viljuška bez navoja i odgovarajuća ahead lula sa dva šrafa na vratu viljuške, i četiri šrafa za fiksiranje kormana. Sa takvom lulom, pucanje bilo kog šrafa neće dovesti do gubitka kontrole nad biciklom, a eventualne naprsline na samoj luli se lako vide spolja.
Relja SažetostMiNijeVrlina Novović
Nebezbedni patenti u biciklističkoj industriji
Napravio sam skoro i video u kojem spominjem i objašnjavam ovaj problem, između ostalog (link bi trebalo da pokrene video na 2:00 minuta, kod poglavlja o lulama sa orahom):
Pouzdani bicikli jeftini za održavanje?
U tom videu sam dobio ovaj (logičan i zdravorazumski) komentar na koji je odgovor vredno postaviti ovde da ga više ljudi može pročitati (i diskutovati) - pošto se na YouTube komentari izgube u moru neprekidnog skrola:
da, postoje A-head "adapteri" ali svakako i to ide na sraf tako da mislim da nije neka sigurnosna razlika. Mislim da sa kvalitetnom lulom i redovnim podmazivanjem/ciscenjem (verovatno je korozija tu najcesci uzrok problema, ili prejako zatezanje srafa), mogu bezbedno da vozim, a onda i bicikl ostaje 'period correct'
Tu ima dve stvari koje vredi objasniti:
- Adapteri za ahead lule na viljušku sa navojem.
- Sam sistem montiranja sa orahom (za viljuške sa navojem).
Adapteri sa oraha na ahead
Ovi adapteri omogućavaju da se montira ahead lula (za viljuške bez navoja) na viljušku koja je sa navojem (pravljena za lulu sa orahom). Ovako to izgleda:Amazon.de affiliate link - (kao i klik na sliku)
Kao što reče i dobri čovek u komentaru, sa ovakvim adapterom smo na istom što se tiče bezbednosti. Jeste, ahead lula će se na sam adapter montirati lepo, sa dva šrafa (ako ne kupite ahead lulu sa jednim šrafom što svakako ne savetujem), ali sam adapter se za viljušku fiksira sa istim sistemom oraha, kao da je lula sa orahom.
Ovo nas dovodi do naredne stavke:
Problem lula sa orahom
Meni je lula sa orahom pukla u vožnji, pre više decenija. Od tada sam potrošio dosta vremena i energije pokušavajući da utvrdim uzrok i pronađem način za prevenciju tog problema nekim preventivnim održavanjem. Zašto je to praktično nemoguće?Ceo sistem se fiksira samo jednim šrafom i orahom. Bilo da šraf, ili orah puknu, gubite kontrolu nad biciklom (korman može izleteti napolje.
Sistem nije fiksan. Drži se pri dnu, dok je sve iznad samog oraha (prikazan u dnu slike iznad, obeležen sa "31 mm / 1.2 in"). Sve iznad oraha je nešto manjeg prečnika nego unutrašnji prečnik vrata viljuške, tako da klizi slobodno (ne mora se nabijati). Znači nema predopterećenja, tako da radi, klima se (često se to vidi golim okom).
To onemogućava zaptivanje sistema za prodor vode, tako da aluminijumske lule znaju da zapeknu (što u nekoj meri rešava problem pucanja šrafa
). Takođe, to pravi stalno pomeranje oraha i olakšava njegovo pucanje usled zamora materijala.Sam šraf, ako nema fabričku grešku i dobro je zategnut, ne bi trebalo da pukne od zamora materijala usled ovog pomeranja. Ipak, ako ima fabričku grešku, može pući bilo kada - nekad i posle godinu-dve vožnje.
Priroda konstrukcije je takva da preventivno održavanje, čak i na nedeljnom nivou, ne eliminišu rizik pucanja usled zamora materijala (osim ako se šraf baš skenira i odvojeno testira svako malo, što je, pa - sumanuto i neizvodljivo u praksi).
Ako izuzmemo ostavljanje aluminijumske lule da zapekne (što onemogućava servis šolja upravljača), jedino pravo rešenje su viljuška bez navoja i odgovarajuća ahead lula sa dva šrafa na vratu viljuške, i četiri šrafa za fiksiranje kormana. Sa takvom lulom, pucanje bilo kog šrafa neće dovesti do gubitka kontrole nad biciklom, a eventualne naprsline na samoj luli se lako vide spolja.
Relja SažetostMiNijeVrlina Novović