• Achtung, achtung!  :)

    During July 27th 2024 (or 28th, depending on your time zone), hosting server maintenance is planned and the forum will not work normally (we'll set it to read-only mode at best, though it will be completely offline for a while). Hopefully, it will all go well and we will be back on line within less than 8 hours.

    Thank you in advance for your patience.

    Note, this has nothing to do with the planned forum upgrade to version 2.3, which will most probably happen at a later date (probably in Autumn).

    Relja

Ćelave gume za bicikl - komentari članka

Status
Not open for further replies.

BikeGremlin

Wheel Wizard
Staff member
Kako bih izbegao da stranice budu kilometrima dugačke, ali i sačuvao korisna pitanja i odgovore koje sam tokom vremena dobijao i davao, odlučio sam kopirati komentare sa sajta na forum - i "premestiti" dalje diskusije ovde.

Ovo su komentari vezani za članak:
Ćelave gume za bicikl

Ova tema je zaključana za nove komentare

Ako ovde niste našli odgovor na svoje pitanje, otvorite novu temu sa svojim pitanjem/problemom, u odgovarajućoj sekciji foruma (ovo je sekcija Točkovi, nable žbice, gume).

Relja
 
Last edited:
  1. first
    17/12/2015 u 20:04
    Dobro je istaknuto ono na šta, čini mi se, prosečan biciklista često zaboravlja – da šara (posebno) kramponi mogu da se savijaju i uvijaju. Ovo je naravno više izraženo kod većih (duži) a tanjih krampona i kod mekše smeše, a kod manje i sitnije šare mnogo manje (rekao bih zanemarljivo).
    Nije istaknuta još jedna prednost ćelavih guma (pa i guma sa manjom šarom) – a to je manji otpor kotrljanja. Ja bih se doduše usudio da tvrdim, da se kod (dobre gradske) gume može u jednoj gumi spojiti i mali otpor i dovoljna šara: recimo kosi žljebovi na šari – tako da pri kotrljanju bez deformisanja gume usled težine (što je doduše samo teorijski slučaj, nemoguć u praksi) nema povećanja otpora kotrljanja zbog šare.Doduše, ovaj tekst se bavi prianjanjem, tako da je izostanak analize otpora razumljiv – al nije loše spomenuti.
    Ono što je možda malo pojednostavljeno je objašnjenje da je “Guma bicikla, zbog male širine i oblika koji je zaobljen, praktično idealan da istiskuje vodu na stranu, „seče“ bare, teško može doći u situaciju akvaplanunga.”: konktna površina je elipsoidnog oblika (manje ili više deformisanog elipsodia u zavisnosti do brzine), ali je i dalje (manje više ravna) površina, a ne linija. Ovaj elipsoid ima na sebi “ostrva” – jer asfalt ima pukotine i šupljine a i deformisan je u 3. dimenziju – jer nije savršeno ravan/gladak, pa se negde guma oko neravnive odvoji od asfalta. Kod guma koje nisu glatke osim ovog postoje ostrva u kontaktnoj površini zbog šare. Ne bih se usudio da izvodim zaključke, ali čini mi se da ipak ima prostora za neki mikro “akvaplaning” – verovatno ne tako da cela guma leži na sloju vode (što je definicija ove pojave) – ali pretpostavio bih da ipak postoji umanjenje prijanjanja pri vožnji po (dosta) mokrom asfaltu / barici u odnosu na suv (čist), a da tog umanjenja nema (jer je pri vožnji po savršenom asfaltu manje) ili da je manje (jer voda kroz šaru lakše “pobegne” iz džepa) kod gume koja ima šaru.
    Da dopunim, da ovo gledam sa pozicije gradskog bicikla, sa relativno širokim gumama, dok je kod drumaša guma em uža em samim tim pritisak znatno veći, pa je guma drvđa a time i deformacija i kontaktna površina znatno manja (i više izdužena, tj. bliže liniji).
    Ono što u tekstu nije analizirano su potrebe u realnoj gradskoj vožnji. Doduše, u tekstu se lepo kaže “po asfaltu”, ali i sam sam nakon čitanja teksta ovo po asfaltu nekako podsvesno protumačio kao “po gradu” – pa možda nije loše naglastiti. Ovo opet gledam sa pozicije vozača gradskog bicikla ili MTB, što podrazumeva da se ne vozi samo po kolovozu.
    Takva gradska vožnja ipak nije samo vožnja po asfaltu i po asfaltu sa barama već i po prašini na manje prometnim delovima kolovoza i bici staze (pa i trotoara), a samim tim i manjem ili većem sloju blata (kad se ta prašina nakvasi). A pošto kod nas ima dosta saobraćajnih površina koje nemaju pravilan nagib, to da voda ostane pa se ispari a prašina se pretvori u film blata nije neka redkost. Osim toga, ipak se često preseče put preko neke “zelene površine” (bilo stvarno trave ili zemlje ili blata). A po snegu sa ćelavom gumom ne može ni metar. Sve to su razlozi zašto ja za gradsku vožnju ipak biram blagu šaru. Imam i iskustvo iz prakse – kad sam sam MTB, 26” i prikladne gume prešao na gradski bicik, sa 28” i blažom šarom, ipak sam morao malo da se priviknem da nekad hoće da prokliza tako gde MTB guma nije…
    PS Odličan tekst! 🙂
  2. 3fd0d771d754ced79ca6b702635900b5.jpg

    Relja
    17/12/2015 u 21:56
    Hvala na komentaru i sugestijama, za razmišljanje. 🙂
    Otpor kotrljanju – super sugestija! 🙂
    Dodao sam na samom kraju teksta u samo jednoj rečenici otpor kotrljanju:
    “Gume sa šarama se kotrljaju sporije i prijanjaju lošije od svojih ćelavih „kolega“.
    Definitivno vredno isticanja. S tim što razmišljam da to obradim u posebnom članku – tu bih spomenuo i veličinu kontaktne površine, više vezano sa uticajem na otpor.
    Akvaplanung
    Što se akvaplanunga tiče, guma na pritisku ispod tri bara (šira, za gradski bicikl ili MTB) ne uspeva da pluta pri brzinama ispod 100 km/h. Za gumu drumskog bicikla, brzina pri kojoj dolazi do akvaplanunga je daleko preko 150 km/h.
    Guma ima elipsoidni oblik kontaktne površine, ali zbog relativno malog preseka i samim tim relativno visokog pritiska na isti (čak i sa laganim vozačem), uspeva skloniti vodu u stranu i ostvariti dobar kontakt sa podlogom. Sigurno da u pukotinama asfalta ostaje vode, ali prijanjanje je i dalje dovoljno dobro da omogući upravljanje i kočenje. Dodavanje šara nanosi više štete (usled savitljivosti gume), nego što donosi koristi eventualnim još boljim istiskivanjem vode.
    Gradska vožnja i realni uslovi
    Vozim bajs nekih tridesetak godina i probao sam svašta. Vozim redovno i po snegu.
    – Trava, sneg, blato: tu su ćelave gume najmanje dobro rešenje.
    – Blato, ili pesak, prašina na asfaltu, u tankom sloju: najgora kombinacija! Kramponi nemaju praktično u šta da se zabodu, a guma ne može da se zalepi. Ako ne gledam i ne uočim takvu podlogu na vreme, svaka promena pravca, ili kočenje dovode do klizanja, kakve god gume bile. 🙂
    – Asfalt, čak i naš prljavi: ćelave gume su na asfaltu bez premca – moj gradski bajs je sa ćelavim gumama. 🙂 Gume sa manjom, “gradskom” šarom su dobre za povremeni silazak sa asfalta, ali nisam primetio da pomažu na samom asfaltu, čak i prljavom. Istina, nisu ni puno sporije od ćelavih. Ono što je sigurno, velika većina ljudi mirnije spava kad ima bar malo šare na gumi, a plaše se voziti ćelave, po mom mišljenju i iskustvu, potpuno neopravdano. 🙂
    Inače na MTB-u sam eksperimentisao sa malim kramponima (gume Continental Race King), sa “gradskom” šarom (gume Schwalbe Road Cruiser) i skroz ćelavim (Schwalbe Kojak).
    Ćelave gume su najbolje držale i kad namerno proklizavam (zadnjim točkom), klizanje se najlakše kontroliše.
    Gradska šara je za nijansu slabija, ali se sa njom opuštenije vozi po zemljanim putevima.
    Kramponi su najbolji za šumu, ne usporavaju toliko na asfaltu, koliko su nepredvidivi kad će proklizati, posebno po kiši. I kad krene klizati, makar i zadnji točak, teško se iskontroliše.
  3. a43267fb5c710fa29d829083e19a90c5.jpg

    Srele
    02/09/2018 u 14:16
    Pozdrav Relja,
    Prije svega sve pohvale za sav trud prilikom ovako opsirnog pisanja u svim dosadasnjim clancima.
    Interesuje me tvoje misljenje da li Michelin dynamic classic 25-622 (700x25c) moze da zamjeni Schwalbe Kojak 35-622 (700x35c) i po tvom misljenju kakva je ta Michelin guma, vredi li je stavljati ako moze?
    Hvala
    • 3fd0d771d754ced79ca6b702635900b5.jpg

      Relja
      02/09/2018 u 17:49
      Te mišelinke, ako mislimo na iste su jeftine gume, poznatog proizvođača. Pošto kod poznatijih brendova deo cene ide na ime brenda, cenim da u istom tom (nižem) cenovnom rangu više nude Kenda i CST, nego Mišelin.
      U odnosu na Kojak biće naravno uže, sa svim prednostima i manama koje to nosi, a biće i sa tvrđim bočnim zidovima. Opširnije o tome pisao sam ovde: Brzina kotrljanja guma i otpor kotrljanju.
  4. a43267fb5c710fa29d829083e19a90c5.jpg

    Srele
    02/09/2018 u 17:55
    Nasao sam dve nove gume za 8,40 € ?!?
    Jesu li toliko lose, a nemaju neku duboku saru.
    CST I Kenda su duplo skuplje I to jedna guma
    • 3fd0d771d754ced79ca6b702635900b5.jpg

      Relja
      02/09/2018 u 18:08
      Upravo o tome sam pisao u prvom odgovoru.
      Radiće, kotrljaće se. U zavisnosti od kriterijuma, biće dobre, ili loše. Lično ih nisam vozio. Koliko sam uspeo videti: 30 TPI, niska cena od poznatog proizvođača, izgled lep, elegantan, šara minimalna – sama po sebi sasvim OK za asfalt.
  5. cf46cc41d536949c572e30ccb22dea77.jpg

    Miši
    23/02/2020 u 00:09
    Imaš li neku ideju, koliko je preporuka za period zamene spoljašnje gume (starost ili kilometraža). Našao sam na nekom blogu da je preporuka za zamenu 2 godine (???). Kao, posle toga, što kažu majstori, guma se ”isposti”, odnosno gubi elastičnost.
    • Relja
      23/02/2020 u 08:27
      Stavljam novu gumu pre svake vožnje – gume su jedina tačka kontakta bicikla sa tlom, ključne su za bezbednost pogotovo na brzim spustevima…
      Šalim se malo. 🙂
      Ima istine u gore napisanom, ali postoji neka praktična i zdravorazumska granica. Pokušaću pojasniti. Prvo da navedem neke idealne uslove, koje je praktično nemoguće postići u praksi, ali ih je dobro znati, kao neku vodilju, za situacije kada se može birati:
      Da – gume definitivno gube elastičnost, postaju poroznije (dok skroz ne popucaju) i lošije prijanjaju, svakim danom nakon proizvodnje. Kada se skladište u kontrolisanim uslovima, ovi efekti su zanemarivi.
      Kada se montiraju na bicikl, ovi efekti su pojačani.
      Šta sve utiče na pomenuto “starenje gume”:
      1) Pritisak – čim stoje naduvane i montirane, pritisak napreže vlakna. Zato, kada se skladišti bicikl na duže, a ne vozi se, pritisak treba da je dovoljan da se izbegne to da gume stoje spljoštene (i time se deformišu), ali ne treba da je puno viši od toga.
      2) Vazduh. Idealno je da gume, čak i kada su montirane i vozi se bicikl, stoje (tj. bicikl da stoji) u zatvorenoj prostoriji, dalje od izvora toplote, ali da nekoj sobnoj temperaturi (između 15 i 25 stepeni). Minus, kao i vrelina, ubrzavaju starenje. Gume polako oksidišu i stare kad su izložene vazduhu. Opet, ako nisu 100% suve (tj. kad su već montirane i voze se), umotavanje u neki celofan može dovesti do kondenzacije i truljenja od vlage, pa ni to nije idealno.
      3) Sunce – direktna izloženost suncu svakako ubrzava starenje guma – drastično.
      4) Slana voda – ubrzano nagriza i dovodi do truljenja gume i vlakana koji drže gumu. Schwalbe Marathon Winter – zimske gume (kupljene napolju, u Srbiji je previsok procenat škarta ove kompanije, barem po mom iskustvu) su iznenađujuće otporne na ovo, ali sigurno da i one imaju granicu.
      Praktični saveti:
      Mnogi proizvođači savetuju zamene gume posle dve godine, zamenu unutrašnje kada se probuši, ili posle godinu-dve dana i sl. Ovo je po mom mišljenju i iskustvu napisano da bi se ljudi ogradili i zaštitili od tužbi. Kako bih se i ja sad ogradio – ovo što pišem je moje lično mišljenje, na osnovu mog znanja i iskustva, a svako mora sam i za sebe, na sopstvenu odgovornost, proceniti šta će od toga poslušati.
      Bicikl koji se vozi dosta, redovno, pogotovo ako se redovno vozi uzbrdo, potrošiće zadnju gumu relativno brzo (puno brže nego bicikl koji se vozi ređe, pogotovo ako se vozi najviše po ravnom). U tom slučaju, recept je jednostavan.
      Kada se zadnja guma potroši (kod guma “ćelavog” profila ovo je momenat kada se na gaznoj površini pojave konci, a kod guma sa šarom je momenat kada se šara skroz potroši), radim sledeće:
      – Potrošenu zadnju gumu naslonim pored kontejnera (cigani uglavnom to iskoriste na ovaj, ili onaj način).
      – Gumu sa prednjeg točka (koja nije nova, ali nije potrošena još uvek) stavim na zadnji točak.
      – Novu gumu stavm napred, pošto je prednji točak ključan za upravljanje, bezbednost uopšte, dok eksplozija zadnje gume dovodi najčešće samo do usporenja/stajanja.
      Kod bicikala koji se voze manje, ili najviše po ravnom, a i generalno, ako se primeti, ograničavajući faktor koji nastupi pre trošenja može biti to da guma dosta ispuca po bočnim obodima, ili postane osetno “plastičnija”.
      U tom slučaju, takva guma se može zameniti, ili staviti na zadnji točak, pa da se iskoristi što više. U zavisnosti od kvaliteta, to se može desiti za manje od godinu dana (sa nekim Rubena gumama sam imao takvo iskustvo), ili posle 10 godina (zimske Schwalbe kupljene napolju na primer).
      Prijanjanje se najlakše testira kočenjem u bezbednim uslovima (bez saobraćaja), zadnjim točkom. Treba ostati u sedlu (kako bi zadnji točak bio opterećen), stisnuti zadnju kočnicu i videti kolika sila je potrebna da točak počne klizati. Brzina, snaga kočenja i granica kada točak proklizava se utvrđuju na osnovu iskustva. Poređenjem sa gumom koja dobro prijanja (opet, na osnovu iskustva). Ovaj metod je veoma nasumičan i inherentno neprecizan (zbog količine subjektivnosti). Ako neko ima bolju ideju, rad sam čuti i podeliti je na sajtu.
      Ono što ne bih savetovao da se radi, a mnogi rade:
      Rotacija guma, tako da se pohabanija zadnja stavi napred, a prednja, manje pohabana, pozadi. Neki to rade kako bi im se gume “ravnomerno trošile”. Pošto je prednji točak ključan za bezbednost na biciklu, napred treba da je što bolja guma (a da se ne bacaju pare “preventivnom zamenom” posle godinu-dve – trebalo-ne trebalo).
      Ne znam koliko sam dobro objasnio, ako ima još pitanja – slobodno.
 
  1. Kumerle
    17/11/2020 u 14:01
    Pozdrav poucan tekst jako koristan za bicikliste. Mene samo cudi da vecina biciklista koje ja srecem svakodnevno vozi asfalt i samo asfalt sa krampon gumama.Vecina vozi mtb pa zar je neka cifra odvojiti neke 2.hiljade i kupiti par celavih guma jer osecaj je nazamenjiv celave gume prosto nose bicikl!
    • 3fd0d771d754ced79ca6b702635900b5.jpg

      Relja
      17/11/2020 u 14:17
      Mnogi ne znaju da su ćelave gume em brže, em sigurnije, tj. bolje prijanjaju na asfaltu, čak (ili – pogotovo) i na kiši.
      Što sam se trudio objasniti i obrazložiti u ovom članku.
  2. 7e0c62cf76e57c934d60c5bdeb36b974.jpg

    Dušan
    14/12/2020 u 22:35
    Super tekst…!!!
    Ja sam godinama na svom MTB 26″ vozio isključivo Schwalbe Kojak sa širinom 1.35 i to je tako dobra guma da je skoro deset godina nisam menjao… to jest zamenim ih kad se potroše, prednju stavim pozadi a novu napred pa tako dok se ova pozadi ne istroši do konca mada ja njih i pre menjam zbog bezbednosti. Inače jako dobra i kvalitetna guma na kojoj sam prelazio i preko 10000 kilometara bez bušenja… itd… U stvari mislim da se za svo ovo vreme probušila ukupno dva puta… E sad imam problem. Prešao sam na 27.5 i 29 točak MTB … Pitanje… šta staviti na 27.5 a da bude u tom kvalitetu kao Kojak. da li je nekako moguće na ova dva bajsa staviti 28″ kojak?
    • 3fd0d771d754ced79ca6b702635900b5.jpg

      Relja
      15/12/2020 u 09:41
      U posebnom članku sam objasnio standarde dimenzija guma za bicikl.
      Dok sam ovde pisao o MTB točkovima: 26″ vs 27,5″ vs 29″.
      Suma sumarum – 29″ je isto što i 28″, samo marketinški drugačije reklamirano kad se koristi za MTB (da bi se naglasilo da je MTB 🙂 ).
      Kojak su odlične gume. Glavna zamerka mi je što za 26″ ne prave neku zlatnu sredinu. Te od 1,35″ su mi previše uske za inače male točkove od 26″, a one balonke od 2″ su nepotrebno široke, teške i velike. 1,75″ je, barem za mene, idealna mera za MTB (osim za blato i sneg, gde je 2″, čak i 2,25″ bolje).
      Za 28″ (odnosno 29″) je puno lakše – tu postoji Kojak širine 1,35 (tj. ISO ETRTO 35-622). Što je za ovu veličinu točka odlična mera (sve preko 32 mm i ispod 40 mm širine je odlično za neku treking varijantu po asfaltu/tvrđim podlogama).
      27,5 – točkovi koji su ni tu ni tamo. Sa još uvek slabijom ponudom felni, a i guma. Schwalbe ima širok dijapazon, tako da pravi i u ovoj dimenziji model Kojak – 1,35″ širine. U ovom slučaju, voleo bih da je to nešto šire, ali ako Vama odgovara ta širina na točkovima od 26″, ovde će to biti još bolje.
      Problem? SR BI JA. Kod nas ničeg nema, čak i ako čovek ima novaca. Ostaje nabavka iz Nemačke, ili gledanje šta se od Continental-a može pronaći u našim radnjama.
      Kenda i CST su OK za niži budžet (puno manje loše, nego što su jeftine), ali to ipak nisu baš previše kvalitetne gume (tvrde su, tj. manje udobne na visokom pritisku, a previše se teško kotrljaju na nižem).
      Continental Grand Prix 5000, stariji model 4000, kao i Grand Prix 4 Seasons su sve odlične gume – koje se prave i u širini od 32 mm (barem se to napolju može naći) – što je super varijanta.
      Model 5000 postoji i za točkove od 27,5″ (ove druge modele nisam viđao u toj dimenziji), ali samo sa 28 mm širine (što je za moj ukus preusko za točak manji od 28″, ali nije jako strašno).
      Lično, zbog slabe ponude kod nas i visokih cena poštarina, carina & PDV-a, uglavnom kupujem Kenda i CST gume. Sa logikom: da imam novu, ispravnu gumu, da se vozim – a da ne dam pola plate za par guma.
      Kad ugrabim priliku da neko dolazi od napolje i da ima mesta za par guma – onda je već druga priča. 🙂
  3. 05a45d9fb7e0d75361c750cef03058bb.jpg

    Predrag
    13/04/2021 u 21:33
    Pozdrav Relja. U velikoj sam nedoumici oko guma. Imam MTB,tockovi su 27,5. Vozim pretezno gradsku voznju,ali ne previse da bih kupio gume od npr 20e,pa me interesuje tvoje misljenje sta uzeti od srednje klase kojih dimenzija koje sirine i imas li neku preporuku gde uzeti?
    • 3fd0d771d754ced79ca6b702635900b5.jpg

      Relja
      13/04/2021 u 21:54
      Nemam neki pametan predlog od guma koje su trenutno dostupne u Srbiji – ne u 27,5 dimenziji.
      Vredi pitati na 2bike.rs forumu.
      Uz navođenje max. budžeta (tj. cene) i tipa podloga po kojima se vozi, tj. ima li blata, ili samo tvrda zemlja i asfalt (u tom slučaju bi gume bez krampona bile puno bolji izbor).
      Bitna je i informacija da li dolazi u obzir naručivanje iz Nemačke (sa svim što ide uz to – poštarinama i carinama).
  4. 05a45d9fb7e0d75361c750cef03058bb.jpg

    Predrag
    13/04/2021 u 23:11
    Znam da u dimenziji 26 ima puno veci izbor,ali sta da radim kada se ne mogu montirati na postojeci ram tocka.Ne bih uvoz jer iskreno ne planiram davati preko max 15e.Voznja ppretezno beogradski asfalt jer sam odatle,eventualno izletnicki ako odem fruska gora ili centar novoga sada kragujevac uzice jer imam karavana,pa bajs mogu staviti u njega.
  5. 004bfe2754c74759c5005eb71fa8fbee.jpg

    Velko
    14/04/2021 u 10:34
    Zdravo!!!
    Pre par meseci, kupio sam novi bicikl Romet Wagant 2 trekking line, na njemu su neke gume Deestone 700 X 35 (37 – 622) 3.4 bara do 5 bara. Prije tjedan dana probušila mi se zadnja guma, nagazio na kamen, bila je naduvana na 3,4 bara (50PSI) a moja težina je 95kgr.
    Sad sam u dilemi da ih zamjenim sa nekim gumama Continetal Contact 37 – 622 ili 42 – 622 a kod nas može da se nađe i Continental Contact Plus 42 – 622 (sa zaštitom od bušenja).
    Šta mislite, šta mogu da dobijem ili izgubim recimo da pređem sa 37 – 622 na 42 – 622 ili u krajijem slučaju da uzmem ove Contact Plus 42 – 622 sa zaštitom i puno teža guma? Koristim bicikal kad je ljepo vreme idem na posao, i triputa nedeljno rekreativno vozim po 20 – 30 km po gradu i na otvorena cesta na asfaltu (ma da nekad bi želio i van asfalta na blagi off road).
    • 3fd0d771d754ced79ca6b702635900b5.jpg

      Relja
      14/04/2021 u 11:50
      Ćao Velko,
      Continental Contact su dobre gume.
      Te “Plus” sa zaštitom od bušenja se zaista teže buše, ali su tvrđe, neudobnije, i nešto teže.
      Za težinu do nekih 80 kila je 37 najveća širina do koje ima smisla ići za vožnju koja nije van asfalta (tj. baš po blatu i velikim džombama).
      Za težinu preko 80 kila, mislim da ima smisla ići i na 42 mm širine (ako staje na ram, mada nije ni 37 mm previše uska guma).
      U ovom YouTube videu sam pričao o zaštiti od bušenja i par drugih stvari vezano za gume – mislim da je korisno.
      Relja
 
  1. Velko
    14/04/2021 u 13:10
    Hvala na brzom odgovoru Relja. Stalno vas pratim na Youtube, odlični ste. Mislim da ću se odlučiti za Continental Contact 42 – 622 gume, nadam se da su udobnije i da me neće puno usporiti na uzbrdicama.
  2. 08d8377acb1913952ba85571555159fb.jpg

    bogdan
    17/04/2021 u 17:46
    Nije direktno u temi ali , imam lep stari bicikl sa tubularima kome bih nabacio obicne gume , u trilemi sam sta raditi , novi tockovi ili samo bandasi ( vec ima dobre glavcine ) ili ipak novi tubulari , razlog tome su cena i odrzavanje tubulara a i obzirom koliko malo sada vozim propali bi od stajanja , pozdrav
  3. f8942e3f3ee94cdaec85914e15b543fe.jpg

    Zeljko
    15/01/2022 u 21:56
    Poštovanje Relja, svaka čast na vrhunskom entuzijazmu i fantastičnim tekstovima!
    Preko mere sam težak, 130kg. Nekad sam bio aktivan sportski biciklista, sad bih želeo da se samo rekreativno vozim isključivo asvaltnim putevima, potrebno mi je zbog zglobova. Imam turing bicikl Koga Miyata, poručio sam Ryde Sputnik 622-19 felne sa duplim niplama zbog nosivosti. Da li je Scwalbe Kojak 35-622 optimalan izbor za mene?
    • 3fd0d771d754ced79ca6b702635900b5.jpg

      Relja
      16/01/2022 u 09:32
      Ćao Željko,
      Schwalbe Marathon E-Plus Performance gume su teže, tvrđe, neudobnije (mada sa boljom zaštitom od bušenja) – ali imaju višu nosivost: 112, naspram 100 kila koliko nosi Kojak. Link:
      https://www.bike24.com/p2361907.html
      To je u veličini 622-40, šire od Kojak-a, pa će se moći voziti na nižem pritisku, što je praktično – ređe se mora doduvavati, a i kad je sve ostalo isto (u poređenju ove dve gume nije, Kojak je mekša i lakša, sa slabijom zaštitom), teže se buši u odnosu na gumu na višem pritisku.
      Tako da Marathon E-Plus Performance bi mi bile “sigurica” izbor. Mislim da će i Kojak izdržati, ali kod njih ima manje margine za grešku da tako kažem (dodatno tovarenje bicikla za duže vožnje, neredovno doduvavanje zadnje gume, skroz uspravan položaj sedenja sa praktično svom težinom na zadnjem točku i slično). Čak bih se usudio reći: pošto su Kojak brže i mekše, ako će se na njima više i lepše čovek voziti, birao bih te – pa šta Bog da i sreća junačka! Važno je da se vozi – pogotovo kad su i zdravlje i merak u pitanju.
  4. f8942e3f3ee94cdaec85914e15b543fe.jpg

    Željko
    16/01/2022 u 09:54
    Svaka ti ka’ Njegoševa! Zahvaljujem puno na odličom savetu!
 
Status
Not open for further replies.

Adverts

Support BikeGremlin

Help BikeGremlin stay online with a Patreon donation:

Back
Top Bottom