Kako bih izbegao da stranice budu kilometrima dugačke, ali i sačuvao korisna pitanja i odgovore koje sam tokom vremena dobijao i davao, odlučio sam kopirati komentare sa sajta na forum - i "premestiti" dalje diskusije ovde.
Ako ovde niste našli odgovor na svoje pitanje, otvorite novu temu sa svojim pitanjem/problemom, u odgovarajućoj sekciji foruma (ovo je sekcija Vožnja i trening).
Srndać 17/09/2020 u 09:49
Glupo je što nije propisano nošenje kacige. Zar su naše glave tvrđe od onih u EU? U slučaju pada ili sudara kaciga štiti glavu i često spašava život.
Relja 17/09/2020 u 12:57
Ta tema zna biti dosta škakljiva – kad su strahovi u pitanju (“život, zdravlje” je li).
Planiram poseban članak na tu temu. Ukratko, mislim da kaciga ne sme biti zabranjena, naravno, ali nikako ne sme biti ni obavezna.
Obrazloženje, ukratko:
1) Destimuliše ljude od upotrebe bicikla (postoje proverljivi statistički podaci u zemljama gde je uvedena kao obavezna), tj. smanjuje broj biciklista, vozači ih onda ređe viđaju, pa nisu naviknuti da paze na njih, te verovatnoća da ti se desi nezgoda u saobraćaju raste! Iako ukupan broj nezgoda opada – jer kad nema puno bicikala, nema ni puno nesreća sa njima.
2) Objektino nije uvek i za svakog potrebna. Ja vozim bajs skoro 40 godina, padao sam mali milion puta, 4 puta su me udarala kola – nikad glavu nisam udario (mada možda ne izgleda tako ). Bicikl nije preterano opasna aktivnost. Možda je za nijansu rizičniji od pešačenja. Ljudi ginu i kada hodaju, ginu i kad se okliznu u kadi i udare glavom (isto proverljivo po policijama, za smrti se mora raditi uviđaj). Nikom ne pada na pamet propisivati obavezu kacige za bukvalno svaku aktivnost. Uvek se svodi na odnos rizika i cimanja. Ljudi nisu pravljeni da žive 1000 godina. 100% bezbedan život nije život.
Ko ne zna da pada, ili se ne oseća sigurno, ili iz bilo kojeg razloga misli da mu/joj treba kaciga – svakako. Nikoga ne bih odgovarao. Znam ljude koji i kad pešače padnu na glavu. Ali to treba da svako za sebe proceni – nikako da se propisuje kao obaveza.
Ivy 19/07/2023 u 16:38
Ne slazem se da bi kacige trebale biti propisane zakonom kao obavezne,Ko misli da mu treba neka ih nosi ja ne zelim i jako bih se smorila kada bi me zakon na to terao.
Pa valjda za nesto jos postoji licna odluka bez teranja zakonom.
BikeGremlin 20/07/2023 u 06:42
Ćao Ivy,
To je dosta kompleksno pitanje. Tema za poseban članak, verovatno. Probaću ukratko objasniti kako zaštitna oprema utiče i na druge, a onda i zašto i ja mislim da kacige ne treba da budu obavezne zakonom. 1. Uticaj zaštitne opreme na druge ljude
Garaža za motor mi je na par kilometara od stana. Jednom prilikom, ostavio sam motor u garaži, a onda se vraćao kući biciklom u punoj zaštitnoj moto opremi (treba to nekad i oprati ) – osim kacige. Na prelazu biciklističke staze preko kolovoza, na zeleno svetlo, auto skreće uslovno desno, naglo daje gas, mota ka svojoj levoj traci, i udara me sa boka. Bicikli i ja smo završili nekoliko metara dalje od mesta udara.
Zahvaljujući tome što znam da padam (džudo je korisna veština), nisam ništa slomio, niti imao većih povreda. Koliko je doprinela zaštitna oprema? Ne mogu proceniti, siguran sam da nije smetala. Siguran sam i da bi, da ne znam padati, ili da je auto udario direktnije u mene, mogla pomoći i više.
Vozač je skroz normalan čovek. Stao je odmah, izašao iz kola da vidi jesam li dobro. Videlo se da je potrešen i da je svestan svoje greške. Po svemu sudeći, bio je to trenutak nepažnje, nikakva bahatost i slično. Njegova deca na zadnjem sedištu su bila dosta uplašena i prva stvar koju sam uradio kada sam to video je da se smejem i objasnim da je sve u redu. Kad smo videli da je šteta samo na biciklu, čovek je izjavio (parafraziram po sećanju): “Koliko sam imao sreće da, kad već nekog udarim, to budeš ti – u toj komplet opremi i još znaš napraviti salto.” Naravno, ponudio je odmah da plati sve što treba za popravku bicikla (i tako je i uradio posle). Da sam išta bio slomio, po današnjem zakonu, taj čovek bi vrlo verovatno bio u zatvoru (ako nema puno para i debele veze). Na sličan način, nevezivanje pojasa može pretvoriti sekund nepažnje u nesreću sa smrtnim ishodom, čak i u slučaju relativno blagog sudara automobila – kad vozač udari glavom o volan (nemam pri ruci izveštaje i veštačenja sa mesta nezgoda, moraćete mi verovati na reč, ili pitati nekog veštaka za iskustvo). Gde tu spadaju kacige? 2. Zašto kacige ne treba da budu obavezne
Kod biciklističkih kaciga ima stvari koje je važno imati na umu:
1)
U državama koje su ih uvele kao obavezne, drastično je opao broj biciklista. Ljudima je nepraktično uvek voziti sa kacigom, i često biraju onda da ne voze bicikl. Postoje studije koje su utvrdile da veći broj biciklista povećava svest vozača o njihovom postojanju i pažnju koju obraćaju na njih (Holandija je odličan primer). Kada se smanji broj biciklista, smanjuje se njihova bezbednost u saobraćaju. Opet, ni za ovo nemam studije pri ruci.
2)
Biciklističke kacige pružaju veoma nizak nivo zaštite (ni blizu zaštiti koju pružaju kacige za motor). Gotovo nikakav. Na ovu temu planiram napraviti video na svom YouTube kanalu.
3)
Za razliku od motocikala, bicikli su puno lakši (što je važno pri udesu, jer bicikl ne može svojom masom odbaciti u vis, ili zakucati vozača na zemlju), i puno sporiji.
Sve u svemu, imamo proveren štetan društveni efekat obaveze nošenja kaciga na biciklu, sa veoma upitnim stepenom zaštite koje biciklističke kacige pružaju. Takođe, stepen rizika kojem sam izložen dok vozim bicikl po Novom Sadu, nije puno veći od stepena rizika kojem sam izložen kao pešak. Mislim da ne treba objašnjavati koliko bi bilo sumanuto terati pešake da idu svugde sa kacigom.
Kompleksna je tema, tiče se puno različitih stvari. Verovatno bi imalo smisla napraviti posebne članke (i videe) za svaku stavku. I siguran sam da ima puno različitih mišljenja na ovu temu, ali ovo je moje mišljenje.
Relja
Миладин 29/09/2023 u 01:06
Није проблем кацига и опрема, већ брутално и бахато прекорачење (законом прописане брзине
у насељеном месту/граду) возача аутомобила!
BikeGremlin 29/09/2023 u 07:18
Ćao Miladine,
Na ovnovu svog iskustva vožnje bicikla (prvenstveno po Novom Sadu) dodao bih i nepažnju kao, ako ne najveći, onda među najvećim problemima.
Normalni, obični ljudi koji voze po propisima, ali su odsutni i nekoncentrisani. Dovoljan je sekund nepažnje i eto udesa, povreda, ili gore – pogotovo ako biciklista ne vozi “defanzivno” (tj. da se trudi predvideti tuđe greške). Pisao sam na tu temu u članku: Bicikliranje u saobraćaju [01] “Izvini, ne videh te!”
Relja Novović
mihailomsm 29/09/2020 u 17:35
Благодарим на овом чланку. Од велике је користи.
Bojan 17/08/2022 u 09:19
Ne dopada vam se da ne možete voziti kolovozom ako ima biciklističke, a ne dopada vam se ni da roditelji “opušteno” guraju kolica po biciklističkoj.
Kao biciklista i roditelj sa malom decom i kao vlasnik psa, postalo mi je jako jasno koliko ste svi postali netolerantni i ostrašćeni kad su pravila u pitanju.
Kao prvo, zanima me da li kao biciklista trebam da ubrzavam kad se približavam delu staze koja se ukršta sa pešačkom stazom, kod pešačkog prelaza i da besomučno zvonim na pešake? Ko tu ima prvenstvo? Biciklisti uvek?
Kad guram dete u kolicima biciklističkom, non stop vodim računa da li idu biciklovi i sklanjam se na vreme. Negde su pešačke staze sa kanalčićima krajnje neprijatne za dete u kolicima i zahtevne za guranje. Takvu stvar bi trebali razumeti.
Isto tako kada kao biciklista naiđem na kolica, psa na povocu, zaobilazim ih, to razumnom čoveku ne bi trebao biti problem.
Kada na Novoj detelinari moje dete vozi bicikl sa pomoćnim točkovima desnom stranom na uskoj biciklističkoj, pa joj svi zvone od pozadi i traže da se skloni? Da li ona treba da se skloni na pešačku stazu? Ili treba uključiti mozak, pa uraditi ono što je “protiv pravila” i zaobići je pešačkom stazom pošto je njoj to mnogo zahtevnije.
Imam još nebrojeno primera.
Žao mi je što u informativnim tekstovima mogu da osetim toliku gorčinu, ostrašćenost i netolerantnost. I ja sam sam bio nadrndan na svakog pešaka, biciklistu, auto vozača, roditelja, ali ne isplati se. Od kad uzimam u obzir da svi greše i mnogi se trude da budu korektni, u većini slučajeva delim osmehe sa totalno nepoznatim ljudima svakodnevno.
Pozdrav i uzdravlje!
Relja Novović 17/08/2022 u 15:24
Ćao Bojane,
Da, ne volim voziti biciklističkom, dobrim delom zbog nepažnje pešaka (uključujući i roditelje koji guraju decu u kolicima). Više volim da mene udari auto, nego da razmišljam hoću li ja udariti dete nepažljivog roditelja – deca nisu kriva i ne znaju bolje. Takođe, za vožnju brzinom preko 20 km/h (barem u našoj zemlji), bezbednije je ići kolovozom – i zbog pešaka, i zbog vozača (na mestima gde biciklistička staza prelazi preko kolovoza).
Pešački prelaz se ne ukršta sa biciklističkom, odnosno biciklističke staze, barem u Novom Sadu, ne idu preko pešačkog. Obično ima ostrvo, nakon pešačkog, pa onda biciklistička. Meni bi bilo logično da pešaci pogledaju i propuste bicikliste (računam da je lakše stati-krenuti peške, nego biciklom). Ja tako radim kad idem peške. Ali na biciklu nikad ne očekujem da će to pešaci uraditi (tj. trudim se uvek biti spreman stati ili skrenuti, spram situacije).
Uspešno sam gurao dečija kolica bez da idem biciklističkom. Shvatam da za mnoge (većinu?) to predstavlja problem i da guraju biciklističkom. Ove nedelje sam zaobilazio (preticao) ženu koja gura kolica biciklističkom, koja je u tom momentu odlučila skrenuti ka prodavnici i slično. Nasmejao sam se na njen komentar: “kud’ si ti pošao?!” Odmah sam se setio ovog članka sa NJuz neta:
“Pešaci se bune zbog velikog broja biciklista na biciklističkim stazama”
Inače, za sada uglavnom uspešno zaobilazim nesmotrene ljude na biciklističkoj (uključujući i šetače pasa, gurače kolica i slično), ali to ne znači da je korištenje biciklističke staze za takve aktivnosti sportski potez sa njihove strane.
Za dete sa pomoćnim točkovima – preporučio bih svakako skidanje pomoćnih točkova odmah, ovde sam pisao na temu zašto pomoćni točkovi odmažu. Opet, sa pomoćnim točkovima, ili bez, jedini smislen razlog za zvonjenje koji mi pada na pamet je skretanje pažnje. Meni ljudi nekad zvone ako vozim sporo i “krivudavo,” verovatno da bi izbegli da naglo skrenem u momentu preticanja. Svakako se slažem da generalno ima malo strpljenja i da su ljudi pukli sa živcima – vidim to svaki dan na ulici. Trudim se pružiti pozitivan primer, jer je i meni tako lakše, kad god mogu.
Sad, ne znam u kojim “informativnim tekstovima” osetite “gorčinu, ostrašćenost i netolerantnost.” Ako su moji tekstovi u pitanju, mislim da je to u velikoj meri do čitaoca, ne do pisca.
Bojan 17/08/2022 u 21:38
Zdravo Relja,
Hvala na brzom i opsežnom odgovoru, informacijama, utiscima. Kao i prijatnom tonu. Verovatno bih voleo kada bismo se svi mogli u tim reakcijama u saobraćaju nekako izbalansirati i bolje razumeti. I sam sam verovatno uleteo u pisanje ostrašćen, ali zapravo u želji da saznam i dođem do informacija šta je najbezbolnije raditi u suludim situacijama. Pročitaću o pomoćnim točkovima obavezno. Hvala na tome.
Srdačan pozdrav!
Relja Novović 18/08/2022 u 10:44
To svako mora za sebe proceniti.
Meni lično se najbolje pokazalo da ih predvidim i izbegnem, a ako to ne može, da pokušam spustiti loptu – jer sve drugo troši puno više vremena i energije.
Od sociologa sam čuo da u saobraćaju ljudi češće reaguju agresivno jer druge doživljavaju kao objekte i probleme, ne kao ljude. Ako se nasmeješ i mahneš, perspektiva se promeni. Meni se to odlično pokazalo, i u kolima, i na bajsu – bukvalno se samo nasmeješ i mahneš na nervozu i agresiju.
Naravno, to nije lako, pogotovo u situacijama kada je život ugrožen (tipa tona čelika na 4 točka te malo udari/pregazi ), ali treba vežbati i hrabrost, ali i pribranost.
Sanela Jovanovic 20/09/2022 u 07:44
Kolika je kazna za voznju bicikle u pijanom stanju od1,3 mg u krvi
Jelena 19/10/2022 u 12:07
U jednom delu teksta piše: “Biciklisti na pešačkom prelazu moraju sići s bicikla i gurati ga preko raskrsnice, hodajući.” Na kraju teksta priložen je video “kako voziti bicikl u saobraćaju bezbedno” i u videu onda prikazano kako se prilikom prelaska raskrsnice ne silazi s bicikla. Šta je onda od to dvoje?
Relja Novović 19/10/2022 u 15:22
Ćao Jelena,
Ne treba mešati pešački prelaz, sa iscrtanim prelazom bicilističke staze preko kolovoza (u Novom Sadu, najčešće paralelno s pešačkim, tik uz njega).
Miloš 02/06/2023 u 15:20
Zdravo Relja,
Na slici broj 2 ako bi automobil skretao desno iz Futoške na bulevar da li on propušta biciklistu broj 2 ili biciklista propušta njega zato što mu auto dolazi sa desne strane?
BikeGremlin 02/06/2023 u 22:21
Ćao Miloše,
Odgovor zavisi od semafora. Ima dva scenarija. Ako radi semafor:
Pravo prvenstva ima biciklista ako je u taj deo raskrsnice (između ćoška i ostrva koje je na sredini) krenuo na zeleno (ne ako mu je zeleno u trenutku kada je već u tom delu raskrsnice, moglo se upaliti i crveno u međuvremenu).
Ukoliko je biciklista ušao u raskrsnicu kada mu je crveno, onda je u prekršaju i nema pravo prvenstva. Ako semafor ne radi:
Automobil prilikom skretanja desno preseca biciklističku stazu, pa je dužan propustiti biciklistu broj 2.
Začkoljica je za bicikliste koji u tom slučaju idu pravo, tom stranom bulevara (recimo biciklista 3 na slici 2, produžava pravo), preko Futoške. Automobili koji iz Futoške skreću desno na Bulevar Oslobođenja, u tom slučaju ne presecaju traku pri skretanju (već pre skretanja) i tu samo pešaci imaju prednost (zbog pešačkog prelaza na kojem pešaci imaju prednost), ali ne i biciklisti. Biciklisti nisu dužni sići sa bicikla i gurati ga pošto je ucrtan prelaz biciklističke staze preko kolovoza (odmah uz pešački prelaz je ucrtan), ali nemaju prednost kao pešaci.
To sam se trudio objasniti u tom poglavlju, uz pomoć slike 3.
Bitna stvar je i sudska praksa. U praksi, vozač koji udari pešaka ili biciklistu je uvek kriv. Isto tako, biciklista koji udari pešaka je uvek kriv (čak i ako pešak na njega bukvalno natrči, sa boka, na biciklističkoj – ovo mi se desilo). Samo oni koji imaju puno novca (za dobre advokate i “podmazivanje”) i puno uticaja mogu očekivati pošteno suđenje, po zakonu i propisima – obični smrtnici će uvek biti proglašeni krivim, pogotovo ako udareni ima teške telesne povrede (lom ili gore). Isto tako, za pešaka ili biciklistu, to ne pomaže puno i bolje je izbeći udes i povrede, i gledati da li auto zaista staje, nevezano za pravo prvenstva.
Relja
Miloš 23/09/2023 u 21:26
Zdravo Relja, hvala na ovako obimnom i veoma poucnom tekstu.
Ceo zivot vozim bicikl i mislim da biciklisticke staze nigde u svetu (sem u Nemackoj i Holandiji verovatno) ne funkcionisu zbog pesaka koji nemaju svest o tome da biciklisti imaju svoja prava…a ako cu o tome isto tako misle verovatno i vozaci automobila.
Primetio sam da se po oglasima pojavljuju motori na sa unutrasnjim sagorevanjem (benziski motori) za bicikl.
Zanima me sta nas zakon kaze na to?
Hvala,
Miloš
BikeGremlin 24/09/2023 u 07:29
Ćao Miloše,
Ne bi me čudilo da dva pravnika koje pitamo daju tri različita odgovora.
ZOBS (najnoviji, iz Septembra 2023.) kaže ovo:
Član 7, stav 1, tačka 34:
“34) moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3 , ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,”
Relja
Miloš 24/09/2023 u 10:16
Hvala Relja,
Apsolutno se slazem sa Tobom.
Znam da mi to ovde ne mozemo da tacno da definisemo, ali da li to znaci da ako bicikla ima motor zapremine manje od 50ccm i krece se manjom maksimalnom brzinom od 45 kmh moze slobodno da se nazove biciklom, nema potrebe za ikakvom registracijom i moze slobodno da se krece biciklistickom stazom???
Milos
Ako ovde niste našli odgovor na svoje pitanje, otvorite novu temu sa svojim pitanjem/problemom, u odgovarajućoj sekciji foruma (ovo je sekcija Vožnja i trening).
). Bicikl nije preterano opasna aktivnost. Možda je za nijansu rizičniji od pešačenja. Ljudi ginu i kada hodaju, ginu i kad se okliznu u kadi i udare glavom (isto proverljivo po policijama, za smrti se mora raditi uviđaj). Nikom ne pada na pamet propisivati obavezu kacige za bukvalno svaku aktivnost. Uvek se svodi na odnos rizika i cimanja. Ljudi nisu pravljeni da žive 1000 godina. 100% bezbedan život nije život.
